U redu je.

U redu je što ponekad "slučajno" otkačim ljude. Zar i oni to ne rade?
U redu je što više volim da sedim ispred kompjutera nego da trčkam po livadi. Nismo u 18. veku.
U redu je što imam užasnu kožu. Samo još jedna zajednička osobina sa Majklom Klifordom.
U redu je što ponekad želim da se isključim iz sveta. Zar ne poželi svako to?
U redu je što nemam savršene ocene. Ono što je važnije je da znam nešto o životu, jer škola će doći i proći, a onda ostajemo sami sa sobom.
U redu je što ceo dan provedem sažaljavajući fikcionalne likove. Imam pravo da zaboravim na stvarnost.
U redu je što nekada kažem ne. Nakon dosta odbijanja, mogu i ja nešto da naučim.
U redu je što mi većina predmeta ne ulazi u glavu. I što ponekad izostavim neka slova u reči.
U redu je što nemam veze sa matematikom. Stvarno ne znam koji argument da stavim ovde, ali U REDU JE.
U redu je što se plašim čudovišta iz mraka i što zbog istih ne mogu satima da zaspim. Svi se plašimo nečega.
U redu je što mi fanfikcije predstavljaju 90% života. Wattpad je kriv.

Da li je ovo neka vrsta motivacionog posta iako ih ne podnosim? Da.
Sa argumentima se sve da razumeti. Post ide kasno, ali nadam se da će ga neko ujutru pročitati. I shvatiti da je U REDU.