Moje misli, iskreno.

Cao piplzii. 

Okej, samo sam htela brzu poruku da vam iskucam.

Mislim, zelim da ova skolska godina bude bolja od prethodne, a vec sam odlucila da cu se druziti sa najvise 5oro ljudi, raditi sav domaci i slicno, kako me nebi odvukle paznju neke stvari.

A jedna od tih stvari je ovaj blog, mislim, ja necu pisati toliko, samo ono, da ponekad podelim moje -depresivne- misli sa vama (ne kontajte ovo ozbiljno), i takve gluposti, jer ovaj blog nisam napravila da bih  kontkretno pricala o stvarima koje je zanimljivije gledati na yt, nego o nekim licnim stvarima, mozda da bi se osecali bolje ako isto osecate i slicno, a pogotovo za vreme skole, ne vidim potrebu da pisem o drugim stvarima. 

iskreno, mislim, ovaj blog ce mi vise sluziti za vreme skolske godine, jer uz dnevnik, i dalje mi treba nesto gde mogu reci ono sto mislim, ali i da cujem misljenje drugih, sto je nemoguce kada pisem dnevnik. Blog najcesce pisem sa telefona, jer tu se osecam kao da mogu najvise da se otvorim. ne znam zasto, ali na kompjuteru mi je nekako previse zvanicno, a moj blog je sve sem zvanicnog.

kada sam pocela da pisem blog, razmisljala sam o popularnosti. sada se, iskreno ni ne trudim da ostavim adresu bloga kada komentarisem. 

mislim, nacin na koji ja pisem bih mogla da nazovem malo drugacijim, jer zaista se trudim da doticem teme koje niko nema, ne zato sto ne volim tudje ideje, vec zato sto, ako ja nesto saznam od nekoga, ne zelim da sebi dajem zasluge ukoliko to nije moja ideja.

ne bih mogla reci da me je ovaj blog promenio, ali mi je svakako doneo mnoga iskustva, i to samo za ovih mesec, valjda, dana blogovanja. niko ne zna za ovaj blog, sem mene, vas i bloggera. jer, da zelim da nesto odredjeno postignem, ne bih imala problema da kazem bilo kome, jer mene stvarno ne zanima sta drugi misle. jedina stvar koju zelim da postignem je da ucinim da se neko nasmeje, mozda nesto nauci, ili nesto slicno, jer jednog dana, svi cemo zaboraviti na ovo, mozda, mozda i ne, ali ja znam jednu stvar, a to je da ce nesto, barem jedna recenica bilo cega sto procitam meni uvek biti urezana u pamcenje. 

iskreno, ne znam da li me razumete, ja ne zelim da kazem da mi citaoci nisu vazni, naravno da bih, kao i svi ostali, volela da imam ogromnu kolicinu clanova bloga, ali takodje ne bih nista pokretala, ja sama. Svih ovih 16, da recicu to, tako je i meni je jako drago sto imam 16 ljudi, da li bi neki rekli samo, ne zanima me, ali vecina ovih 16 ljudi nije dosla zbog linka bloga ili slicno. ne znam kako, a i zasto, ali to je istina.

samo jos zelim da kazem, ovo je ne vezano za temu, ali sve jedno,

da sta god kazete, ljudi ce nesto izvuci iz konteksta, ali na vama je 

da li ce ostali ljudi saznati pravu istinu, ili cete cutati u cosku.

uzmite mene za primer. imam blamova vise nego sto svet ima ljudi, ali 

ja se ne pretvaram. kada sam sa time pocela, izgubila sam neke prijatelje, 

ali i dobila nove. eto vam, mali savet za skolsku godinu, pa ga shvatite kako zelite.

Ne znam da  li neko cita ovo, ne znam, ali meni je drago sto neko MOZE da procita ovo, a sve ostalo dolazi sa vremenom.

srecan pocetak skolske godine, 

mrs honey -to be changed- (ozbiljno, jos nisam nista smislila

za novo ime?)